ДУШАН БОЖИЋ: Уметност је један од видова кроз који се родноверни могу изражавати

Разговор са Душаном Божићем из родноверне жупе „Луг Велеса”. - See more at: http://www.glaspredaka.info/index.php?option=com_content&view=article&id=176:2014-03-01-21-37-29&catid=35:2012-01-16-17-51-12&Itemid=27#sthash.uQtFljwc.dpuf

Разговор са Душаном Божићем из родноверне жупе „Луг Велеса”. 

 ГЛАС ПРЕДАКА:               Реците нам неке основне ствари о Српској родноверној жупи „Луг Велеса”, када и како је настала, и да ли су вам узор сличне организације из других словенских земаља?

ДУШАН БОЖИЋ:     Замисао о оснивању српске родноверне жупе „Луг Велеса” се јавља у лето 2013. године, кад се неколико људи из Новог Сада удружује и почиње да сарађује. Од тада се ради на уобличавању саме заједнице као и њених ставова, те приступа одређеним питањима. Што се тиче узора, не постоји посебна организација или удружење на које би смо се у потпуности угледали или преузели њихове обрасце деловања, пратимо рад већине родноверних организација из словенских земаља али настојимо развити нешто што ће бити повезано са словенским светом а опет прилагођено нашој култури и традицији.

ГЛАС ПРЕДАКА:               Шта за вас представља родноверје? Искрену духовност или само очување и обнављање старих српских и словенских обичаја?

ДУШАН БОЖИЋ:     Родноверје је све, да се најуопштеније изразим. Рода вера је проткана кроз све делове живота појединца, она има своје упориште у језику који говоримо, у најразличитим обичајима које упражњавамо, ту су митови кроз које ће нам пренети различита сазнања о свету око нас, она је начин на који вреднујемо природу и  кроз њу ћемо се обраћати боговима ма како их доживљавали. Дакле, родна вера јесте духовност у свом најизворнијем облику, а управо кроз очување и обнављање обреда настављамо је неговати.

ГЛАС ПРЕДАКА:               Има ли „Луг Велеса“ амбицију да у будућности постане регистрована верска организација?

ДУШАН БОЖИЋ:     Не, жеља није да се ради на озваничавању „Луга Велеса” као верске организације. Превасходно настојимо успостави јаку заједницу која ће бити сложна и удружена, и која ће деловати на простору одређене области, односно жупе. Што се родноверне верске организације тиче, сматрамо најбољим да се тако нешто уради уједињено за простор целе Србије. То би била организација у којој би удружена била сва помесна удружења. Тако нешто јесте пред нама и стога је битно поставити јаку основу.

ГЛАС ПРЕДАКА:               По вашем мишљењу шта некога данас чини родноверним?

ДУШАН БОЖИЋ:     Нечији став према митологији, природи, обичајима али пре свега лично опредељење. Свако од нас има право да се изјасни према сопственој вољи. Како су многи верски појмови веома растегљиви и често обухватају више различитих значења једино што би родноверна заједница могла да уради јесте да одреди некакве оквире у којима се одређено учење и одређени ставови сматрају родноверним.

ГЛАС ПРЕДАКА:               Шта сматрате за главне проблеме родноверја данас и како их превазићи?

ДУШАН БОЖИЋ:     Један од главних проблема свакако је мањак знања. На жалост ми данас о многим стваримо које се тичу родне вере морамо учити и сазнавати. Оваква ситуација иде на руку онима који не желе да виде напредак родноверја или несвесно раде против истог, тако да се појављује велики број неутемељених и често потпуно измишљених тврдњи које се затим брзо шире тиме наносећи штету заједници. Такви проблеми се могу превазићи образовањем и стицањем знања, као и сарадњом између научне и родноверне заједнице, чиме се долази до јасних ставова и одговора.

ГЛАС ПРЕДАКА:               Да ли је родновернима данас потребна култура и уметност?

ДУШАН БОЖИЋ:     Наравно да јесте, вера и духовност су одувек надахњивали уметнике и обликовали културу заједнице, стога природно је да се међусобно прожимају. Уметност је један од видова кроз који се родноверни могу изражавати, тиме стварајући одређене одлике своје културе.

ГЛАС ПРЕДАКА:               Сматрате ли да се родноверју данас могу додавати нови елементи, сходно времену у којем живимо, или се треба стриктно држати прошлости и традиције?

ДУШАН БОЖИЋ:     У родноверју се морамо држати онога што су нам преци оставили у наследство, јер је то један од начина на који им одајемо поштовање. Наравно приликом обнове сусрешћемо се са ситуацијама за које нам недостају извори, и ту бих оставио слободу у изражавању, али и тада треба пазити да такве ствари буду доношене у духу онога што о родној вери знамо. Мислим да је родна вера компатибилна са данашњим временом и да се њена архаичност може лепо укопити у модерно доба.

ГЛАС ПРЕДАКА:               Како ви видите перспективу родноверја у Србији, будући да се доста заостаје за родноверним организацијама из других словенских земаља?

ДУШАН БОЖИЋ:      Искрено, помало магловито. Похвалан је број заинтеросованих људе као и приметна свеопшта заинтересованост за словенско родноверје. Међутим увиђа се и пораст разних неквалитетних извора које могу замајти људе на њиховом трагању. Ипак остављам више могућност светлијем исходу, верујем и да ће се уложени труд исплатити и да ће све више људи почети да разазнаје квалитет од шкарта, а у томе им мора помоћи заједница, уосталом стога смо и ми ту.

Душан Божић

Српска родноверна жупа „Луг Велеса”.

ИЗВОР: ГЛАС ПРЕДАКА